Carstvo životinja

-


Carstvo životinja podeljeno je na vise tipova, a neki od njih su:
sundjeri, dupljari, pljosnati crvi, valjkasti crvi, člankoviti crvi, mekušci, zglavkari, bodljokošci i hordati.

Svi tipovi životinja, osim hordata, nazivaju se beskičmenjaci jer nemaju hordu tojest organ koji daje čvrstinu i potporu telu.

Životinje koje pripadaju tipu hordata imajun hordu.Beskičmenjaci su brojniji od hordata.

Tip hordata deli se na tri podtipa: plaštaše, kopljaše i kičmenjake.

Podtip kičmenjaka obuhvata sledeće klase: kolouste, ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare.

Neke vrste životinja su se prilagodile životu u zemljištu ( kišna glista, krtica, slepo kuče ), neke u vodi ( ribe, delfini, kitovi, ajkule ), a neke na kopnu ( vuk, slon, zebra, medved ). Medju životinjama ima i onih koje jedan deo života provode u vodi, a drugi deo na kopnu      ( žabe ) ili u vazduhu ( vilini konjici ).


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Postanak reljefa Zemlje

-
Слика
Arhaik je počeo pre 1,5 milijardi godina, a završio se pre 300 miliona godina. U Arhaiku je postojao jedan okean i jedan prakontinent Gondvana. Krajem Arhaika kontinent puca i deli se na tri manja, a izmedju njih nastaju nova mora i okeani. Oko ekvatora nastaje središnji okean Tetis koji se nalazi na mestu najvećeg dela Amerike, severa Afrike, Evrope, Azije pa do Indonezije. Paleozoik je počeo pre 300 miliona godina, a završio se pre 120 miliona godina. U Paleozoiku pre 240 miliona godina Hercinskom orgenezom, sa dna mora Tetisa, izdiglo se Rodopsko kopno tojest srce buduće Evrope. Rodopsko kopno obuhvatalo je Frušku goru, Šumadiju, južnu Srbiju, deo Makedonije, Bugarske i Grčke. Tu se nalaze gromadne planine. Mezozoik je počeo pre 120 miliona godina, a završio se pre 60 miliona godna. Kenozoik je počeo pre 60 miliona godina, a traje i danas. Pre 60 miliona godina, udarcom planete Kancamanca, došlo je do velikih promena na površini Zemlje, odnosno, počela je ...
Прикажи све

Autorska prava na internetu

-
Слика
Kao i na bilo kom drugom mediju, najveći broj sadržaja na Internetu podleže autorskim pravima. Pre preuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, trebalo bi da proverite autorska prava i uslove korišćenja. Pravo zaštite od kopiranja odnosi se na originalna autorska dela. Za razliku od štampanih dela i nosilaca slike i zvuka, kod kojih su autorska i druga prava najčešće jasno i vidljivo navedena, u slučaju Interneta niste uvek u mogućnosti da ustanovite legalne načine preuzimanja, izmene i kasnije reprodukcije određenog dela. Činjenica da ste određenom sadržaju na Internetu slobodno pristupili ne znači da tekst, slika ili video sekvenca, ne podleže autorskim i nekim drugim pravima. Postupak zaštite autorskog dela predmet je međunarodne i domaće zakonske regulative (zakoni o autorskim delima). Samo se manji deo sadržaja Interneta može svrstati u javno vlasništvo, koje možete slobodno preuzeti, izmeniti, dopuniti, re...
Прикажи све